Моје име је Александра и људско биће сам! Као и тамо неки Марко, или Петар, Вукашин, Јанко итд. Жена сам и има право да се образујем, радим, возим, волим, пишем, трчим...
Морам ли да размишљам о томе да ли ће неко у мени видети "само жену" или "само мајку" или "само домаћицу" или "само љубавницу"? Ја сам све то. Имам иста права као и сваки мушкарац.
Жао ми је што ће некоме ово звучати радикално (у негативном контексту), али ја не желим да пишем (размишљам или говорим) другачије. Уколико има таквих, захвалила бих им се на времену и предложила да "окрену лист".
Да ли је могуће да постоје људи (људи = мушкарци И жене) који могу, на констатацију "Свака трећа породица без потомства", да напишу "Жене желе да се удају и имају децу са имућним мушкарцима"? Или да на питање "Зашто има мало жена у САНУ?" одговори са "Нису жене спремне на та самоодрицања у једнакој мери као мушкарци.". Читајући (многе) текстове господина Ђорђевића, почела сам да (гризем себи нокте) размишљам о томе да ли је свестан да је њега родила жена? Сигурна сам да јеста. Али није ми јасно да ли је могуће да на овај начин буквализује појам феминизма, односно да се залаже за непоштовање родне равноправности, а толико радикално тврди да су права мушкараца угрожена ЈЕР (ЗАБОГА!) ЖЕНЕ ТРАЖЕ ИСТА?!
Након тог једног, на који су многи реаговали, прешла сам на његово "Отворено писмо" у којем, између осталог, за убиство жене (жене коју је, заједно са дететом, убио супруг) оптужује апсолутно све, углавном жене, у држави које имају било какву додирну тачку са "родном равноправношћу".
Да ли је могуће да постоје људи (понављам, људи = мушкарци И жене), који могу да изговоре "она је крива зато што је он тукао" или "ко зна шта је урадила па је он тако морао да реагује"? Људи!!! Чак и повишен тон је израз немоћи а камо ли физички сукоб. Шта људи морају да ураде да би некоме пало на памет да да себи слободу да подигне на њега глас, "руку" или да му у најгорем случају одузме живот?
Зар није родна равноправност нешто што треба да се подразумева? Преформулисаћу: Зар родитељи (мајка/отац) не воле подједнако своју децу (ћерке/синове)?
Нису наши полови разлог за несугласице и неку борбу (макар она била и за права) - мржња је. Нетрпељивост је. Радикализам је. Трчање из крајности у крајност. Дискриминација је.
Сви смо ми људи. Без обзира да ли смо мушкарци или жене.
П.С. Господине Ђорђевићу,
будите човек а не мушкарац
уз чије име стоји "женомрзац".
Хвала .
