Skoplje, Makedonija

     Već par puta prolazimo kroz najveći grad Makedonije kao da je neko nebitno, zabačeno mestašce. Grozni mi! Da smo i sad tako napravili - grdno bi se prevarili. Znači super, znači lepota, znači spomenici, znači svetli! Tek smo počeli sa proputovanjima, tako da nismo mi nešto mnogo videli od sveta, ali od ove naše dosadašnje novogodišnje ponude - ovde je bilo kao da smo ušli u novogodišnju jelku! Prelepo! Jednostavno prelepo! Sve je okićeno. Na svakom ćošku je bar po jedan ukras. Nisu bili lenji pa su ukrasili sijaličicama npr čitavu zgradu banke ili npr hotela. Ne jedan izlog, ne dve terase, ni tri prozora - već čitave zgrade! Ulice koje presecaju glavni trg su priča za sebe.

     Čudna stvar je to što braća Makedonci počinju sa proslavom Nove Godine od 13h 31.decembra (ako ne i ranije). Mislim, lepo čudna stvar. Prijatna. Izašli smo da prošetamo poslednji put u, sada već, prethdnoj godini i bukvalno pali u nesvest od dobrog raspoloženja koje se širilo trgom! Sa svih strana, muzika za svačiju dušu. Malo popa, malo roka, narodnjaka, hip-hopa... Bilo je postavljeno tri stejdža, a na jednom od njih : Van Gogh i Đule! Ej, Đule, moje detinjstvo i ovde se ne zna ko je ko, ne zna se, i niko ne zna ko je lud ne zna se, nananana. I svi su bre nekako veseli. Svi se samo smeju, slikaju, skakuću, piju grejano vino, a oni koji sede po baštama kafića grle ćebiće i traže mesto što bliže grejalici (što je i bilo za očekivati na -15 npr). Vatromet je trajao čitavih 20 minuta. Volela bih da sam malo više fotografisala to zadovoljstvo, ALI LJUDI toliko mi je bilo hladno napolju da su mi ruke drhtale. Ni jedna fotografija koju sam napravila nije bila čitava. Ili je bila "rastresita" ili pak zamagljena zbog stalnog ulaženja i izlaženja iz kafića. Kada pomenuh kafić : ne prave se nikakve rezervacije, jednostavno šetaš trgom, vidiš slobodno mesto i uđeš. Cene su kao kod nas. Mislim, kao kod nas ovim NE prazničnim danima. Makedonci jednostavno nemaju praznični cenovnik, ni za restorane, ni za klubove (ovo napominjem zbog činjenice da je za pojedine kafane kod nas bilo potrebno od 50 do 100 eura po osobi, za to famozno veče). Tržni centri - radnje, radnjeee, radnje. Sniženja, Rasprodaje, bla, bla.

     Što se grada tiče, grada mimo ovog perioda - imali smo šta i da vidimo. Na pojedinim portalima pročitala sam da su "Makedonci sagradili antičko Skoplje". Bukvalno. Preko 50 spomenika, 20ak velelepnih zgrada, tvrđava, akvadukt. Za moj ukus, malo zbijeno, ali iskreno, odgovaralo mi je. Okreneš se levo - Aleksandar The Great, okreneš se desno - Samuil. Na samo jednom mostu ima oko 20ak statua istorijskih ličnosti u prirodnim veličinama izrađenim od bronze, na mermeru. Među njima je i statua Cara Dušana. Posebnu pažnju privukao mi je spomenik impulsivnoj, oštroumnoj i posesivnoj majci Aleksandra Makedonskog - Olimpiji, koja će mi ovih dana biti tema daljeg čitanja.

    S'obzirom da volim tvrđave, volim da ih gledam, posećujem, čitam o njima, Skopsko Kale me je malo razočaralo. Naime, totalno pusto, bez ičeg zanimljivog unutar utvrđenja, bez ikakve priče ili bar kustosa koji bi to nadoknadio. Imam utisak da je najbitnije bilo iskoristiti prostor unutar utvrđenja za zidanje restorana (WTF?!). Pročitala sam na netu da je Kale bilo uništeno nakon zemljotresa iz '63.godine. OK, svaka čast za podizanje novog, spoljašnjost je pristojna, ALI ... to je to. Ništa. Odmah kod ulaza postoji "nešto" stakleno, neki objekat, ali na žalost bio je ograđen crvenom trakom, tako da nismo mogli ni da mu priđemo. 

Dušanov most, ili kako ga svi zovu Kameni most povezuje centar (trg) sa Starom čaršijom koja je zadržala svoj "karakter" (pijaca je zamenjena radnjama i buticima). Naišla sam na jednu radnjicu u kojoj se prodaju vojni antikviteti (o radnjama koje trguju garderobom, kožom, krznom i obućom da ne komentarišem). 

     Čudo, koje ne mogu da razumem, sa ovog putovanja je to što nismo pronašli ni jedan nacionalni restoran (nismo imali dobre smernice, očigledno), i sem PASTRAMALA nismo probali ništa "specijalno njihovo" (što ćemo, nadam se, promeniti).

     U svakom slučaju, nismo bili u Zoo, nismo obisli akvadukt, spomenik Majke Tereze (...) a s'obzirom da nam je Skoplje blizu, moraćemo da ga posetimo prvom prilikom i ndoknadimo propušteno. Do sledeće posete...

Thasos, Greece

Dobro došli na Tasos, ostrvo najlepših plaža, prozirno plave topl vode, 

ljubazih Grka koji znaju Srpski jezik i neverovano ukusnih tradicionalnih jela!

Dok smo putovali trajektom iz Keramotija do Tasosa, 

društo su nam pravili večito gladni galebovi.

Na svakom koraku su bili ljudi (promoteri) koji su delili karte strva. Verujte mi, ovo će vam olakšati snalaženje i odabih plaža. Mapa je detaljno obeležena, tako da možete videti kakav je prilaz do plaže, da li imate na odabranoj neku od morskih zanimacija ili je reč o divljoj plaži.

Bili smo smešteni u Pefkariju, hotel Kapahi Beach. Gazdarica, moja imenjakinja Aleksandra, pored toga što govori naš jezik, izlazi u susret za apsolutno sve. Uzeli smo smeštaj na bazi polupansiona (duručak + večera). Doručak je bio na bazi švedskog stola, a za večeru smo uvek imali ponuđena 3 do 5 jela od kojih smo birali šta ćemo. Svake večeri ponuda je bila drugačija. Sve pohvale za smeštaj.

Ovo su neke od prvih fotografija na NAŠOJ plaži (ispred hotela). 

Odmah na početku odmora obišli smo Mermernu plažu - Saliara Beach da vas ne buni, to joj je pravo ime. ZAISTA je mermerna, bela, prelepo plave tirkizne vode. Da se razumemo, put oko celog ostrva je antastičan, međutim poslednja 3km do ove plaže su katastrofa, tako da... Obratite pažnju... Ali ovo drmusanje se itekako isplatilo.

Što se Limenarije tiče, ne mari, izuzetno živo mesto, puno kafića, barova i restorančića. Međutim najlepši utisak je ovekovečen narednom fotografijom :) , a da, i mali sladoledi na drvcetu, manji od dlana, su ostavili utisak, međutim, bili su pojedeni pre fotografisanja :)

Aliki beach je jedna od manjih, prepunih plaža. Fino organizovana. Sa jedne strane puta nalazi se ova plažica dok se sa druge strane nalazi arheološko nalazište, drevne antičke ruševine rezidencije kraljice Alis. S obzirom da nisam imala mogućnost da iz vazduha slika i jednu i drugu stranu, poslužiću se slikom sa interneta.

Najlepša, najukusnija i najjednostavnija poslastica IKADA! Kandirane smokve, domaći grčki jogurt i med! San snova... Narednih nekoliko meseci sanjala sam ovaj tanjir! Razlog za dugovečno pamćenje Aliki plaže :)

Teologos! Pored toga što je ovo selo u unutrašnjosti ostrva poznato po jagnjetini i jaretini - kuće su fascinantne! Ulice su male i jednosmerne! Ispred jednog od restorana stajao je kapetan u beloj uniformi koji je pozivao prolaznike da zajogaj i čašicu. A jagnjetina kod Augusta.... Jooooj! Ja inače to ne jedem, međutim ovome ne možete da odolite. Divni izazovni mirisi, živa atmosfera koju prave domaćini u nošnjama, svojom igrom i pozitivnom energijom jednostavno vas teraju da jedete apsolutno sve!

Na putu ka našoj morskoj kući, imali smo akciju spašavanja ooogromnog ježa :)

Najčešće smo obilazil plažu koja nam je bila izizetno blizu, Psili Amos! Peščana duga plaža, sa jednim barom, jednom tavernom koje su sasvim dovoljne za naš ukus. I muzika, i usluga, i osoblje, i dovoljno duboko ali i plitko more su nas privukli toliko da smo se jedno 100x ovde vraćali :)

Paradiso Beach, najveća nudistička plaža pored Zevsovih očiju

Manastir Sv.Arhangela

Potos, najbolji noćni provod, i mesto puno suvenirnica. Jedino praaavo ludo morsko mesto.

 Giola! Prirodni bazen u steni. Put do ovog - kozija staza mu nije ravna :)

I još neke fotografije :)

Ima ih još više, ali da ne preterujem :) U suštini, OPET bih posetila ovo divno, mirno ostrvo!