XXI vek - vek samaca i samica.
.
.
.
Komšinica - sama.
Druga komšinica - sama.
Komšija - sam.
Drug takođe.
Drugarica.
Bliža rodbina.
Dalja rodbina.
Ljudi po klubovima - sami.
Trči, trči pa neko u vezi. Možda i u braku.
Pazi, tim samim ljudima ništa ne 'fali. Normalni. Neki rade, neki studiraju, neki i rade i studiraju. Neki imaju više, neki manje. Neki su visoki, drugi su niski, više ili manje lepi, načitani. "Ima ih raznih". Alo bre, ljudi?! Šta bi sa onim da trebamo da razmišljamo o reprodukciji? Ili ajd', ako ne razmišljamo o toj činjenici, zar ne mislite da je sve lakše u dvoje? Da će biti lakše svima ako imate svog para?
'ajd sad bez glupiranje : u čemu je problem? Pitanje za razmišljanje. Kao odgovor mi odmah pada na pamet nečija fraza, citiraću: "Zato što ste nadrkani, zato ste i sami." Ima tu malo istine, ima. Mada, nisu ni svi sami neki nadrndani, džangrizavi, beskrupulozni. Nije u tome problem.
Zaobići ću momentalno sve one koji žele bilo kakvu vrstu veze radi ostvarenja biiilo kakvog interesa. Znači, u daljem tekstu ne rezimiram sponzoruše (iako je imenica ženskog roda, ovde mislim i na muške sponzoruše. Da, da, ima i takvih. Novac po svaku cenu.) , sponzore (mlađa, atraktivnija osoba po svaku cenu), udavače (brak po svaku cenu), karijeroljubce (do karijere i posla po svaku cenu), vezoljupce (veze po razno raznim ustanovama po svaku cenu), statusoljupce (status u društvu po bilo koju cenu) i ostale karakondžule.
Govorim o ljudima koji žele emotivnu vezu isključivo radi emocija. Oni ne mogu da je ostvare, na žalost...
Sve vrste vremenom evoluiraju. Ljudi, naročito. Možda se taj napredak ne vidi na prvi pogled, ali da. Mi se zaista menjamo. Postajemo, čini mi se, sve manje tolerantni. Na razne stvari. Npr na laktozu. Od kad su bre ljudi alergični na mleko? Tačnije na NEKU vrstu šećer iz mleka. Zatim na Sunce. EEEJJJ! Na Sunce. Prošle godine sam odjednom - niotkuda dobila taj neki osip. Postajemo netolerantni na druge ljude. Na nečije greške. Zatim reči. Onda i prisustvo. I eto - sami smo. Šta će se desiti kada ta netolerancija "evoluira" u nešto veće?
Pored netrpeljivosti, tu je i destrukcija samopouzdanja. Koliko su nam ove društvene mreže olakšale život, toliko su nas i unakazile. Ja npr, u telefonu imam minimum 3 aplikacije za modifikovanje fotografija. Sve su za neke filtere, te za instagram, te za FB, te za razdvajanje. Te da pocrnim, te da prosvetlim. ALI! Pored ovih, postoje i čudesni programčiči za šminkanje i ulepšavanje. Pa volj ti da imaš velike trepavice, volj drugačije oči, volj veće usne. I onda se dešava čudo. Preurediš se, postaviš na svoj profil i čekaš ko će da se upeca i pozove te na dejt. A onda nastaje prava katastrofa - moraš da izmisliš program da bi na tom sastanku imao sve to što imaš na slici? Pa nema ga! I eto problema. Onda je bolje da ne prihvataš sastanke, nikako. Nema šanse. Sedi kući i budi sam ili sama. A onda se pogledaj u ogledalo i budi siguran da ćeš pomisliti da ti nisi na tim slikama i u najgorem slučaju, da je TO na slikama lepše, bolje i zgodnije od tebe. I eto još većeg problema...
Kao šlag na torti, tu je i društvena standardizacija. To ti je neka vrsta očekivanja koje ima tvoje okruženje. Roditelji, rodbina i društvo. Dobijeno na osnovu, opet, fotografija "Mice" iz komšiluka koja je udala svog ujninog deveričića za multimilijardera koji radi u jednoj od profitabilnijih naftnih industrija ili je npr kralj čelika, bakra, neke druge gvožđurije, šećera, soli, brašna, ulja itd. Taj tvoj izabranik ili izabranica moraju da ih ispune. U suprotnom, bivaš šikaniran od strane svojih "najbližih".
Kamo sreće da je reč samo o ova tri razloga. Da je tako - znali bi šta je problem i problem bi bio rešen. (Možda.) Već sam napomenula da je evolucija i dalje na snazi? Naravno. Ne bi bilo interesantno da je drugačije. Problemi se nagomilavaju. Da je drugačije - o čemu bih ja onda razmišljala u ove sitne sate?
P.S. Nisam ja najpametnija, daleko od toga.
Bez obzira da li ste sami ili sa nekim,
trudite se da budete bolja osoba.
Da radite stvari koje su dobre ne samo za vas,
vec i za okolinu.
Kada vidite simpatičnog prolaznika - nasmešite mu se.
Čuda se zaista dešavaju.