Maloletnici i oni malo stariji...

     O Srbijo zemljo među šljivama!!! Čuj, šljivama?! Da je tako mislim da bi svako ko to kaže mislio na prosperitet i zdravlje ovog našeg podneblja. Kakvo crno zdravlje... Danas sam doživela još jedan od mnogo šokova u nizu. Pored toga što većina mojih vršnjaka napušta svoja ognjišta trčeći trbuhom za kruhom  i toga što ono malo onih u pamet čistih grabi preostale mrvice ovog zakonom danom robovlasničkog društva, “manjina” preostalih traži spas u lakoj zaradi. Pa dobro nam došle devedesete (bar one devedesete koje ja zamišljam)! Naša zdrava, jedra muška deca prepuštaju se čarima kriminala, dok buduće majke nezbrinute dece izučavaju najstariji zanat. E Srbiju, zemljo među izgubljenim dušama.Tako već zvuči realnije.

     U širokom krugu sam zabilazila literaturu koja propagira “lak život i još lakšu zaradu”. Najpre jer su mi je roditelji branili (tada mi nije bio jasan razlog), a zatim zbog sramote. Ne želim da kritikujem ničiji rad, ničije stvaralačko umeće i umetnički izražaj, jednostavno nemam prava na to. Ko sam ja da sudim o nekome ili nečemu? Svoje mišljenje skromno zadržavam za sebe i ćutim. Da, ćutim. Zašto? Zato što živimo u zemlji u kojoj svako ima svoja prava a u kojoj se ta ista prava najstrože osuđuju ukoliko nemamo određeni “podmaz”, vezu, fotelju iza koje se možemo sakriti. E zato ćutim.

     Međutim, neko je pronašao svrhu ovakvih sadržaja. Dok su neka deca čitala “Belu grivu” i “Malog princa”, druga su čitala koje kakve “stručne i još stručnije literature”. A onda se danas čudimo kako to da je par desetogodišnjaka napalo čoveka u godinama, kako je par maloletnika izbolo ili na smrt pretuklo svog vršnjaka, ili kako je devojčica išla na prvi abortus pre svog petnaestog rođendana. Daleko od toga da samo ta neka literatura utiče na to ALI ljudi, nisu džaba stari govorili “Zlo ni u gori ne govori” (u našem slučaju ne pominji i ne sadi glupe ideje “ljudima”  u razvojnom dobu).

     Maloletna prostitucija, delikventništvo i razbojništvo.

     Mislila sam da ću to samo na fillmu videti i da je sve to što se na vestima čuje plod nečije bujnije mašte i da su mediji u stvari čudo kako naduvaju neku situaciju. A onda sam upoznala “dete” koje se vuče po tuđim krevetima za neku dobru cipelu, za neki dobar sat ili u najgorem slučaju vožnju skupim automobilom. Onda sam upoznala “dete” koje u svom dosijeu ima više prestupa nego što to u novinama piše. Zatim dete koje je imalo normalnu porodicu, normalno društvo i očigledno naizgled normalan život jer je pre određenog vremena izvršilo samoubistvo. Upoznala sam i “dete” koje ne želi da radi i jedini cilj u životu mu je da ode iz grada postane glavni narkoboss ili makro nekog kartela čiji sam naziv čula samo na TV-u.

     Videla sam i cure kojima je jedini cilj u životu da odu na neki od kastinga za pojedine agencije na glasu i budu zapažene, jer svesne su da će na taj način postati u najbolju ruku jeftine starlete koje će se prodavati za izlazak u nekom od viđenijih državnih društava. Ček ček, da razjasnimo pojam starleta. Od mnogo pronađenih na internetu najjači utisak mi je ostavilo objašnjenje : “ Prostitutka je dugačko, kurva je i suviše prosto – tako da je starleta idealno.” (Nema potrebe da naglašavam ko je ovo izjavio, nije reč o tvorcu ove definicije.)

     Videla sam i momke koji sanjaju o tome da ih primeti neki tamo gradski faktor koj bi ih poslao u neku od zemalja ilegale da mu odradi par poslova, vrati se bezbedno (što je u manjini slučajeva ishod) ili pak dobije par meseci uplaćenog boravka u nekom od kazneno popravnih domova, izađe iz istog i postane “faca broj dva” u gradu koju će mnogi juriti zbog neizmirenih dugova.

     Odakle ovakvi ciljevi postavljeni za prioritete? Odakle nam ovoliki kriminalci i starlete? Pazite, pored ove “dece” gore navedene pod znacima navoda, upoznavala sam ja i njihove roditelje. Ljudi kao i svaki drugi. Jedan od roditelja radi u državnoj ustanovi, drugi kod nekog od privatnika, pored tog deteta pod znacima navoda imaju još jedno eventualno dvoje najnormalnije vaspitane dece. Odakle onda sva ova fama oko dece kojima je cilj povratak u filmove iz devedesetih godina? Treneka fazon, divljanje po gradu, mrki pogledi i što promiskuitetnija garderoba u ženskom slučaju.

     I ako za sebe volim da kažem da sam dete, godine mi nekako nalažu suprotno. Pitanja rodbine i poznanika još suprotnije. Ne znam, ponovo kažem – ne želim nikog da osuđujem, jer ko sam ja da to radim, ALI i meni kao osobi na nekoj dobnoj granici nije dobro kada čujem čemu vodi budućnost moje zemlje. Naše zemlje. Naše zemlje kojoj je osnovna karakteristika koju svi stranci izdvajli - ZDRAVA PORODICA.

Izvor slike : Branka Stanković i Vukajlija

Thasos, Greece

Dobro došli na Tasos, ostrvo najlepših plaža, prozirno plave topl vode, 

ljubazih Grka koji znaju Srpski jezik i neverovano ukusnih tradicionalnih jela!

Dok smo putovali trajektom iz Keramotija do Tasosa, 

društo su nam pravili večito gladni galebovi.

Na svakom koraku su bili ljudi (promoteri) koji su delili karte strva. Verujte mi, ovo će vam olakšati snalaženje i odabih plaža. Mapa je detaljno obeležena, tako da možete videti kakav je prilaz do plaže, da li imate na odabranoj neku od morskih zanimacija ili je reč o divljoj plaži.

Bili smo smešteni u Pefkariju, hotel Kapahi Beach. Gazdarica, moja imenjakinja Aleksandra, pored toga što govori naš jezik, izlazi u susret za apsolutno sve. Uzeli smo smeštaj na bazi polupansiona (duručak + večera). Doručak je bio na bazi švedskog stola, a za večeru smo uvek imali ponuđena 3 do 5 jela od kojih smo birali šta ćemo. Svake večeri ponuda je bila drugačija. Sve pohvale za smeštaj.

Ovo su neke od prvih fotografija na NAŠOJ plaži (ispred hotela). 

Odmah na početku odmora obišli smo Mermernu plažu - Saliara Beach da vas ne buni, to joj je pravo ime. ZAISTA je mermerna, bela, prelepo plave tirkizne vode. Da se razumemo, put oko celog ostrva je antastičan, međutim poslednja 3km do ove plaže su katastrofa, tako da... Obratite pažnju... Ali ovo drmusanje se itekako isplatilo.

Što se Limenarije tiče, ne mari, izuzetno živo mesto, puno kafića, barova i restorančića. Međutim najlepši utisak je ovekovečen narednom fotografijom :) , a da, i mali sladoledi na drvcetu, manji od dlana, su ostavili utisak, međutim, bili su pojedeni pre fotografisanja :)

Aliki beach je jedna od manjih, prepunih plaža. Fino organizovana. Sa jedne strane puta nalazi se ova plažica dok se sa druge strane nalazi arheološko nalazište, drevne antičke ruševine rezidencije kraljice Alis. S obzirom da nisam imala mogućnost da iz vazduha slika i jednu i drugu stranu, poslužiću se slikom sa interneta.

Najlepša, najukusnija i najjednostavnija poslastica IKADA! Kandirane smokve, domaći grčki jogurt i med! San snova... Narednih nekoliko meseci sanjala sam ovaj tanjir! Razlog za dugovečno pamćenje Aliki plaže :)

Teologos! Pored toga što je ovo selo u unutrašnjosti ostrva poznato po jagnjetini i jaretini - kuće su fascinantne! Ulice su male i jednosmerne! Ispred jednog od restorana stajao je kapetan u beloj uniformi koji je pozivao prolaznike da zajogaj i čašicu. A jagnjetina kod Augusta.... Jooooj! Ja inače to ne jedem, međutim ovome ne možete da odolite. Divni izazovni mirisi, živa atmosfera koju prave domaćini u nošnjama, svojom igrom i pozitivnom energijom jednostavno vas teraju da jedete apsolutno sve!

Na putu ka našoj morskoj kući, imali smo akciju spašavanja ooogromnog ježa :)

Najčešće smo obilazil plažu koja nam je bila izizetno blizu, Psili Amos! Peščana duga plaža, sa jednim barom, jednom tavernom koje su sasvim dovoljne za naš ukus. I muzika, i usluga, i osoblje, i dovoljno duboko ali i plitko more su nas privukli toliko da smo se jedno 100x ovde vraćali :)

Paradiso Beach, najveća nudistička plaža pored Zevsovih očiju

Manastir Sv.Arhangela

Potos, najbolji noćni provod, i mesto puno suvenirnica. Jedino praaavo ludo morsko mesto.

 Giola! Prirodni bazen u steni. Put do ovog - kozija staza mu nije ravna :)

I još neke fotografije :)

Ima ih još više, ali da ne preterujem :) U suštini, OPET bih posetila ovo divno, mirno ostrvo!

Kako ja putujem?

    Imam hiljadu i jednu fotografiju sa putovanja koju napravim da bih sacuvala odredjeni trenutak zauvek, a kada kuci dodjem moje bas i ne interesuju slike toga sta sam jela, koliko sam zivotinja videla, da li sam slikala stopala, skoljku, list itd. E pa zbog toga, zelim da mi ovaj moj blog bude riznica :) 

     S'obzirom da sam davne 2009.-e  odlucila da cu pisati (kada pisem) o svemu i svacemu - resila sam da otvorim stranice, kako bih samoj sebi pomogla u snalazenju kada me bude uhvatila nostalgija. Jedna od tih novo-nastalih stranica bice namenjena iskljucivo ovim fotografijama i tekstovima (ukoliko budem osetila potrebu da slike opisujem i napisem po nesto pametno) sa putovanja. Nazvah je "Kako ja putujem?" :) 

   Ne putujem ja svakog dana, ali kada se to i desi - aparat (ili bar telefon) je maksimalno eksploatisan, tako da - sigurna sam da cu imati materijal za ovaj deo moje svastarice.