50 Shades in Serbia

Dobro je! Odahnula sam!

     Hvala Bogu i producentima - razočarenja nije bilo. Džejmi i Dakota su doprineli ekranizaciji ovog knjiškog fenomena. Jedina činjenica zbog koje ovaj post nisam želela da počinjem sinoć, odmah nakon premijere, je ta da  sam bila u "emotivnom rastrojstvu": ili nisam bila upućena u to da će biti prikazana samo prva knjiga, ili nisam normalna što sam očekivala da će cela trilogija biti smeštena u 127 minuta. Kada sam u deset do 21h shvatila da vreme ističe a da se približavamo tek kraju prve knjige - bukvalno mi nije bilo dobro.

     Elem, jutro je učinilo svoje, strasti su se stišale i jedino što je ostalo su pozitivne vibracije :) JER KRISTIJAN JE DOBIO SVOJE OTELOTVORENJE. Više se ne sećam kako sam PRE zamišljala ovaj MIT. Sećam se samo činjenice da sam jednom prilikom (baš kada su bile aktuelne špekulacije o tome kome će biti dodeljena ova uloga) sa drugaricama komentarisala o tome koja kako zamišlja G-dina Greja i da smo došle do zaključka da sve imamo manje ili više različite iluzije. I sećam se da sam bila razočarana što Ian nije preuzeo zasluge. Međutim - sada mi nije žao. Ni malo, ni malo, niiiiii maaaaaloooo. G-din "Džejmi The Grey" je opravdao sva moja očekivanja.

     Pored tolike brige o tome kako će izgledati Kristijan, nisam ni stigla da razmišljam o G-đici Stil. Od sinoć, Dakota je za mene pobednica. Neverovatno je to koliko je fino ušla u ulogu nevine Ane (od "neurednih" predela tela, do te čudne hemijske reakcije koju je imala kada pogleda dotičng).

     Pretpostavljam da je većina onih koji su gledali film, pre toga već čitala knjigu, tako da smo unapred znali šta će i kako da se desi, znali smo i sve unutrašnje monologe i ostale delove-sitnice koje su propuštene, ali drugarica koja je bila pored mene nije čitala knjigu i nije imala ni jednu jedinu zamerku. (Možda zbog toga što sam joj ja zvocala sve vreme :) ).

     Evo par fotografija, doduše lošijeg kvaliteta, ali šta ću - sinoć mi nije bilo toliko bitno da hvatam dobre fotke, koliko mi je bilo bitno da se fokusiram na film (čitaj Kristijana) :) .

Svi zaposleni u Kupina bioskopu imali su sive leptir mašne :) 

Mesta su bila numerisana, naravno. Nije bilo propusta. Atmosfera u bioskopu je bia mirna do narednog trenutka :

Čarli Tango je jedina pokretna imovna koju sam dokumentovala :D

     Pretpostavljam da će neki, zbog pojedinih scena, osuditi film ali ZAŠTO SVAKA LJUBAVNA PRIČA MORA DA BUDE NEŽNA BAJKA? Zato postoje različitosti. Ne mogu da kažem da mi je bilo prijatno kada sam pred sam kraj filma odgledala scenu "kaiš x 6" ali cela sala je ostala bez texta. Što znači da su režiser i G-đa Džejms postigli pravu stvar izazivajući u gledaocima lavinu pomešanih emocija. Lično mislim da je ravnodušnost jedno od najgorih stanja, a ovaj film će sigurno izazvati puno različitih reakcija o kojima jedva čekam da čitam. Pomenuta scena je jedna od onih koje nisam zamišljala "baš tako", tako da mi je prenos sa velikog ekrana promenio dojam. 

     Mislim da bih trebala da prestanem sa upoređivanjem knjige i filma, jer utisak koji ljudi improvizuju sami u svojoj glavi svakako nikada neće biti isti kao kada scenu, par puta pročitanu, pogledaju na platnu. Zar nije tako bilo sa svakom od (prvo)pročitanih (zatim)odgledanih priča? Mašta je čudna i individualna stvar. Neko je želeo da Kristijan bude krupniji, neko da ima krupnije usne, neko da ima dužu kosu. Na kraju, mi smo samo čitaoci kojima je skoro dve godine bilo dozvoljeno da maštamo o svojim verzijama Gospodina Sivog. Sve do sinoć. :) 

     Moram da napišem još jednom: Drago mi je što nisam doživela fijasko - baš nasuprot tome - uživala sam. Drago mi je što su nas glavni i odgovorni toliko dugo držali u neizvesnosti, odličan marketinški potez, ali volela bih da nastavak bude ekranizovan u što kraćem roku. I naravno da ću i tu premijeru rado ispratiti!

Pesma, pesma, peeema :)