Maloletnici i oni malo stariji...

     O Srbijo zemljo među šljivama!!! Čuj, šljivama?! Da je tako mislim da bi svako ko to kaže mislio na prosperitet i zdravlje ovog našeg podneblja. Kakvo crno zdravlje... Danas sam doživela još jedan od mnogo šokova u nizu. Pored toga što većina mojih vršnjaka napušta svoja ognjišta trčeći trbuhom za kruhom  i toga što ono malo onih u pamet čistih grabi preostale mrvice ovog zakonom danom robovlasničkog društva, “manjina” preostalih traži spas u lakoj zaradi. Pa dobro nam došle devedesete (bar one devedesete koje ja zamišljam)! Naša zdrava, jedra muška deca prepuštaju se čarima kriminala, dok buduće majke nezbrinute dece izučavaju najstariji zanat. E Srbiju, zemljo među izgubljenim dušama.Tako već zvuči realnije.

     U širokom krugu sam zabilazila literaturu koja propagira “lak život i još lakšu zaradu”. Najpre jer su mi je roditelji branili (tada mi nije bio jasan razlog), a zatim zbog sramote. Ne želim da kritikujem ničiji rad, ničije stvaralačko umeće i umetnički izražaj, jednostavno nemam prava na to. Ko sam ja da sudim o nekome ili nečemu? Svoje mišljenje skromno zadržavam za sebe i ćutim. Da, ćutim. Zašto? Zato što živimo u zemlji u kojoj svako ima svoja prava a u kojoj se ta ista prava najstrože osuđuju ukoliko nemamo određeni “podmaz”, vezu, fotelju iza koje se možemo sakriti. E zato ćutim.

     Međutim, neko je pronašao svrhu ovakvih sadržaja. Dok su neka deca čitala “Belu grivu” i “Malog princa”, druga su čitala koje kakve “stručne i još stručnije literature”. A onda se danas čudimo kako to da je par desetogodišnjaka napalo čoveka u godinama, kako je par maloletnika izbolo ili na smrt pretuklo svog vršnjaka, ili kako je devojčica išla na prvi abortus pre svog petnaestog rođendana. Daleko od toga da samo ta neka literatura utiče na to ALI ljudi, nisu džaba stari govorili “Zlo ni u gori ne govori” (u našem slučaju ne pominji i ne sadi glupe ideje “ljudima”  u razvojnom dobu).

     Maloletna prostitucija, delikventništvo i razbojništvo.

     Mislila sam da ću to samo na fillmu videti i da je sve to što se na vestima čuje plod nečije bujnije mašte i da su mediji u stvari čudo kako naduvaju neku situaciju. A onda sam upoznala “dete” koje se vuče po tuđim krevetima za neku dobru cipelu, za neki dobar sat ili u najgorem slučaju vožnju skupim automobilom. Onda sam upoznala “dete” koje u svom dosijeu ima više prestupa nego što to u novinama piše. Zatim dete koje je imalo normalnu porodicu, normalno društvo i očigledno naizgled normalan život jer je pre određenog vremena izvršilo samoubistvo. Upoznala sam i “dete” koje ne želi da radi i jedini cilj u životu mu je da ode iz grada postane glavni narkoboss ili makro nekog kartela čiji sam naziv čula samo na TV-u.

     Videla sam i cure kojima je jedini cilj u životu da odu na neki od kastinga za pojedine agencije na glasu i budu zapažene, jer svesne su da će na taj način postati u najbolju ruku jeftine starlete koje će se prodavati za izlazak u nekom od viđenijih državnih društava. Ček ček, da razjasnimo pojam starleta. Od mnogo pronađenih na internetu najjači utisak mi je ostavilo objašnjenje : “ Prostitutka je dugačko, kurva je i suviše prosto – tako da je starleta idealno.” (Nema potrebe da naglašavam ko je ovo izjavio, nije reč o tvorcu ove definicije.)

     Videla sam i momke koji sanjaju o tome da ih primeti neki tamo gradski faktor koj bi ih poslao u neku od zemalja ilegale da mu odradi par poslova, vrati se bezbedno (što je u manjini slučajeva ishod) ili pak dobije par meseci uplaćenog boravka u nekom od kazneno popravnih domova, izađe iz istog i postane “faca broj dva” u gradu koju će mnogi juriti zbog neizmirenih dugova.

     Odakle ovakvi ciljevi postavljeni za prioritete? Odakle nam ovoliki kriminalci i starlete? Pazite, pored ove “dece” gore navedene pod znacima navoda, upoznavala sam ja i njihove roditelje. Ljudi kao i svaki drugi. Jedan od roditelja radi u državnoj ustanovi, drugi kod nekog od privatnika, pored tog deteta pod znacima navoda imaju još jedno eventualno dvoje najnormalnije vaspitane dece. Odakle onda sva ova fama oko dece kojima je cilj povratak u filmove iz devedesetih godina? Treneka fazon, divljanje po gradu, mrki pogledi i što promiskuitetnija garderoba u ženskom slučaju.

     I ako za sebe volim da kažem da sam dete, godine mi nekako nalažu suprotno. Pitanja rodbine i poznanika još suprotnije. Ne znam, ponovo kažem – ne želim nikog da osuđujem, jer ko sam ja da to radim, ALI i meni kao osobi na nekoj dobnoj granici nije dobro kada čujem čemu vodi budućnost moje zemlje. Naše zemlje. Naše zemlje kojoj je osnovna karakteristika koju svi stranci izdvajli - ZDRAVA PORODICA.

Izvor slike : Branka Stanković i Vukajlija