Praznici nam stižu :)

Radujem se malim stvarima i baš me briga kako će to neko da protumači. Bile one sneg u kugli ili pozlaćena šišarka. :) 

Mama je napravila naviku (običaj) da se jelka kiti odmah kada se vratimo sa njene devojačke slave, Sv. Nikole, tako da sam ja ovo prihvatila i nastavila sa sprovođenjem. 

Kako moja porodica vidi prvi dan nakon Sv. Nikole :

- 20.decembar jeste dan radosti i uvođenja Novogodišnje euforije (s'obzirom da sneg nemamo - snalazi se ko kako zna) - za neke u porodici. 

- 20. decembar je dan generalnog čišćenja - za neke druge (mamu i mene)! :) Vidimo mi i druge stvari, i sve nam treperi pred očima, najčešće od umora :) 

A kada ponestane površina za očistiti/uglancati/okititi/"uprazničiti" - shvatimo da se trud ipak isplatio. Mislim da se na ovaj način nekako iskupljujemo Deda Mrazu, ukoliko smo u toku godine grešile. Znate, na brzinu mu sve stvari strpamo u jedan dan, tako da mu ne preostaje drugi izbor nego da nas nagradi. (Dete u meni nikada neće nestati, uvek ću samoj sebi smišljati bajkovite izgovore.)

Mamina jelka je zlatna - moja je crvena. 

Mamine slike ću dodati naknadno, a moj minuli rad - tananana! Prikazan!