Svrha slobode izražavanja je... ?

     Da li su ljudi izmislili slobodu govora da bi slobodno vređali i omalovažavali druge a da im ti prozvani ne smeju odgovoriti? Ili su izmislili tu slobodu govora kako bi se merila izdržljivost dve strane? 

     Jedan pljuje, iskazuje svoju netrpeljivost, drugi odgovra, njihova tenzija se iz časa u čas pogoršava i tako u nedogled ili dok neko prvi ne digne ruke da bi se na kraju verbalnog sukoba odredio pobednik i dodelilo mu se ŠTA?! Šta bre dobijate kao nagradu? Priznanje? Pravdu? Medalje i ordenje? Ništa ne dobijate. Budete prazni. Ne osećate euforiju koju nosi pobednička slava. Pa šta se onda "slobodno izražavate"? Zašto zloupotrebljavate ovo pravo Ustavom zagarantovano? 

     Boli mene uvo za taj časopis, u životu ne bih čula za isti da nije bilo ovog nemilog događaja. Pazite, žao je meni tih novinara, kao što mi je žao i svih poginulih, umrlih, onih koj su bili u ratu, ranjavanih, osakaćenih, siromašnih, sebičnih i bolesnih. Ovo prepucavanje mi dođe sad kao ono kada dve žene iznose jedna drugoj svoje probleme, pa jedna priča a druga joj na sve to kaže: "Ne znaš ti kako je meni". Razumljivo je da je svakom svoja muka najveća. 

     Ne želim da napišem da su Muslimani ubili novinare, napisaću Ekstremisti. Ekstremisti ubili novinare (sa velikim znakom pitanja, jer kao i među četiri zida, ni ovde mi, obični smrtnici, ne znamo ko su i kakvi su ljudi bili u pitanju) - ne zna se. Nekome je odgovaralo da okrivi određene ljude i to je to. Daje se Dan žalosti, ljudi protestuju. Jedni su Charli, drugi nisu Charli. Pojavljuju se nove karikirane fotografije, a za njima i odgovori na njih. Nov revolt i još novije provokacije. 

     Pa da li je cilj slobode govora (slobode karikiranja) u tome? Definisaću bliže : Da li je cilj ismevanja, karikiranja stvaranje opštenacionalne netrpeljivosti koja će prerastati u opštenarodnu mržnju? Jer ja sada vidim samo to. Na ovaj način svetski mediji pozivaju ljude da se zajedno plaše ljudi Muslimanske veroispovesti. Nisu svi Muslimani krivi što postoje pojedinci koji svoje postupke opravdavaju verom i kriju se iza nje. Hiljadu puta sam pročitala to i napisaću i sama : Ni jedna veroispovest ne opravdava ubistvo! Bila ona Pravoslavna, Katolička, Muslimanska, Jevrejska, Judaistička, Hinduistička, Budistička, Bahaistička... Ljudi su ti koji pronalaze opravdanja za svoje postupke što kroz veru, što kroz različite vrste pravno dodeljenih sloboda. Uverena sam da su raznorazne pravne stavove uvodili ljudi koji su želeli da ih štiti pravo a imali su dovoljno uticaja i moći da sebi to i obezbede uvođenjem i finansiranjem istih. 

     Jedan od mojih prijatelja je na jednoj od društvenih mreža stavio status : "Kada bi neko naravio karikaturu ubijenih karikaturista, da li bi to bila sloboda govora ili..." Da li bi? Kako bi mediji to protumačili?

     Znate, ceo  svet zna šta se desilo 11.septembra 2001.godine, ceo svet će znati šta se desilo francuskim karikaturistima i kog dana, a da li ste znali da mnoooogo ljudi ne zna gde je Srbija a kamo li šta se desilo 24.marta 1999.godine? Trebamo li da karikiramo taj datum da bi pojedini obratili pažnju? A ne čekajte, sloboda govora je to već dozvolila pojedinima tako da nam ni to nije pomoglo. 

Napomena : Žao mi je svih žrtava i njihovih porodica, bile one francuske ili ne. 

Karikiram : Ukoliko nekome zasmeta nešto iz ovog teksta - pozivam se na svoje pravo na slobodu izražavanja.