Ja sam ti neki opasni Dr. Mr

   Danas mi OPET nije teško što sam student. :) Baš naprotiv, uživam  u tome. Nisam prehlađena, nisam poludela, nemam temperaturu, SVE JE U REDU SAMNOM. Jednostavno sam se sad setila (od 2007. godine do sad "nisam imala vremena" :P ) da imam studentski život i uživam u njemu. Ništa mi nije teško. DAJ BOŽE DA ME OVAJ OSEĆAJ MALO (DUŽE) PODRŽI.
   Moram JAVNO da se zahvalim, opet, roditeljima. Jer da nije bilo njih...pf... Nisam sigurna da bih razmišljala u ovom pravcu i pitam se da li bih bila ovde gde jesam. Znači : MAMA I TATA - HVALA VAM ŠTO ME "NAPRAVISTE OVAK'U" :) (ponosna ja)!
   Sećam se da u osnovnoj školi "nisam volela" (najblaže rečeno) muzičko i hemiju. Upisala sam srednju ekonomsku najviše iz razloga što sam znala da me tamo neće maltretirati ovim predmetima, iako su moji bili za to da  budem farmaceut (neverovatno). Posle srednje, logično je bilo da upišem ekonomiju, što je bilo ok. Jedino što je možda tebalo da bude drugačije je SMER (što sam tek kasnije uvidela). JER nikako sebe ne vidim kao bankara, to mi je poslednja solucija, po-sle-dnja (blah). Kada sam završila osnovne studije na državnoj ekonomiji, rešila sam da upišem Mašinski fakultet...
   Vodim se krilaticom "Step by step". E, ovo su moje stepenice! Rešila sam da ih gradim, uz podršku meni najbitnijih ljudi, jer od njih je to dovoljno da bi se išlo napred, još dalje i još više... JER rešila sam da budem "neki opasni Dr.Mr"! ;)