Kilometar kose za decu obolelu od raka

     

 

   Ubeđujem sebe da odem kod Ivane da me ošiša već 150 godina. I uporno sam odlagala. Do juče. I hvala Bogu što odoh, jer da nisam ne bih ni čula za ovu divnu i najhumaniju akciju darivanja kose deci koja su zbog teških bolesti ili lečenja ostala bez iste. Jako sam srećna jer mi je pružena prilika da nekom mališanu pomognem, vratim mu osmeh na lice i na neki način utičem na njegovo samopouzdanje. Da mogu da učinim više - rado bih! 

     Inicijativa "Kilometar Kose" organizuje prikupljanje prirodne kose donatora za izradu besplatnih perika koje će biti poklonjene deci koja pate od gubitka kose. 

     U Nišu (a čitam po portalima da je reč i o drugim gradovima), pojedini saloni pružaju besplatnu uslugu šišanja ukoliko kosu kratite za 15cm ili više. Na ovo ne treba gledati kao na iskorišćavanje mogućnosti besplatnog friziranja, već kao na dobro delo kojim pomažete najmlađima. Kao na priliku za pokazivanje solidarnosti, humanosti i pre svega ljudskosti.

    Ukoliko se odlučite za ovaj gest trebali bi da ispunite par uslova (o kojima detaljno možete pročitati na Fb stranici Kilometar Kose) : 

• da kosu kratite minimum 15cm, dok gornja granica ne postoji jer devojčice kojima su perike namenjene vole dugu kosu,
• da vam kosa nije previše tretirana, 
• da nemate više od 5% sedih dlaka,
• ošišana kosa mora biti u repu ili pletenici.

     Ne znam od kada tačno datira ova ideja. Na YouTube-u sam pronašla linkove iz 2007. i 2008. godina koji su doticali ovu temu (priložila sam dva linka koji će vas sigurno ostaviti bez daha i dovesti do suza OVAJ i OVAJ ). Za njen "dolazak" u Srbiju, zaduženi su Tamara Kojić i Marko Mak Pantelić. Neizmerno im hvala! Zahvaljujem se i svim salonima, frizerima i vlasuljarima koji bez ikakve nadoknade učestvuju u akciji.

(Sve fotografije, sem prve, koja je moja, sam peuzela sa interneta. Reč je o fotografijama koje su donatori sami slikali i poslali za upotrebu.)