Rešenje za (ne)ljubavne probleme

     Jeste li razmišljali o tome šta bi bilo kada bi Vam na ulazu u kafić-klub rekli da je obavezno ugasiti mobilni uređaj? Da li biste se okrenuli i nastavili potragu za besplatnim WiFi-jem ili biste rado prisustvovali takvom ivent-u?

     Da li bi Vas plašila zamisao da tako upoznate nekoga? S'obzirom da ne biste imali u šta konkretno da buljite, možda biste morali da pogledate ko sedi za susednim stolom. Možda biste morali da priupitate tog istog neznanca zna li možda kojim slučajem koliko je sati, jer zaboga Vi ne nosite sat. Šta će Vam, imate ga na svom smartfonu (koji Vam je, elem, zabranjen).

     Idete li na kafu sa prijateljima? To ispijanje (svega sem) kafe traje otprilike sat do dva. Od tog vremena oduzmite vreme posvećeno internetu, slikanju, čekiranju, uhođenju, dobićete (nadam se) jedva nekih pola sata. Pa zašto ste izlazili iz svoje jazbine i potrošili novac na to piće, kada ste i onako radili isto što biste radili i kući. Da li vam je bio potreban izgovor da udahnete vazduh, pa ste zato iskoristili prisustvo prijatelja?

    Zapitate li se jednostavno : Zašto ste toliko dugo bez partnera, kada imate aktivan "društveni" život? Toliko aktivan da se skoro svakoga dana viđate sa svojim prijateljima kako bi koristili prisustvo jedni drugih za proveravanje društvenih mreža!

     Sami ste zato što, iako ste jedni pored drugih - ne vidite ni sebe a kamo li druge! 

     Sami ste zato što Vam je lakše da nekoga možda čak i ugledate, raspitate se za njegovo ime a onda ga dodate na Fejsu, Instagramu, Pinterestu, Bloglovinu, Linkdinu i blabla.

     Sami ste zato što Vam je lakše da nekoga poukujete ili lajkujete nego da mu se nasmešite ili namignete.

     Sami ste zato što izđete i pre svega slikate sto i sve na njemu, a tek onda pogledate jeste li sami u prostoriji.

     Sami ste zato što živite na internetu a ne uživate u životu.

     Pre par dana sam izašla "na kafu" sa čak tri drugarice. S'obzirom da sam pre par meseci shvatila da do svih informacija koje su vezane za život ljudi iz mog okruženja dolazim preko društvenih mreža, rešila sam da prekinem ovu dugogodišnju tradiciju. Ugasila sam net, nisam tražila šifru i razgovrala sa osobljem. Situacija bi bila ok, da jedna od drugarica, gledajući u tablet, nije rekla drugoj : "Jaoj, gde si ovo išla? Haljina ti je super, ali odakle ti ovolike grudi - da li je ovo fotošop?" Vrhunac! Bilo je lakše gledati slike na netu nego pitati ženu za zdravlje (bukvalno rečeno).

     Volela bih da ovaj tekst dođe do nekog ko organizuje te famozne izlaske, žurke, ivente, kako bi taj isti koj ima zaduženje da Vam organizuje dobar provod imao priliku da se zaista oproba u organizaciji i uveseljavanju. Jer u ovom postu takvim ljudima želim da predložim ono sa početka : Organizujte izlazak bez smartfona, bez interneta, bez društvenih mreža! Učinite dobro delo koje će pomoći mnogima da pogledaju oko sebe. Da pronađu najlepše oči, još lepše usne. Da se osmehuju ljudima oko sebe. I na kraju - da se upoznaju lično. Razmenjuju rečenice umesto linkova.

     Možda usrećite nekoga.

     Možda usrećite mnoge.