Otvoreno pismo današnjem čoveku

Kada bi samo bio malo drugačiji. Kad bi samo malo više cenio sebe a samim tim i druge. Kad bi obratio bar malo pažnje na svet oko sebe. E, kad bi ... Bilo bi ti lakše. Znam da bi. Sigurna sam! Malo bi se manje sekirao, i pod manjim stresom bio, manje pritisaka podnosio, manje tih svojih lekova za smirenje pio, manje čađi udisao. 

Ne znam. 

Svega toga na šta kukaš bilo bi manje uz samo malo tvoje pažnje.

Ne tražim ja nemoguće. Tražim samo da otvoriš svoje vidike. I pazi, pod tim ne podrazumevam samo tvoje oči, niti ti savetujem da misliš da se sve što leti momentalno i jede. Mislim da trebaš da počneš da razmišljaš svojom glavom. 

Da pre svega prestaneš da bacas papiriće, kese, čak i žvake gde god da stigneš. Jer, razmisli: šta su ti u školi pričali? Koliko godina je prirodi potrebno da nešto apsorbuje kroz svoj sistem kako bi ti frajeru mogao da jedeš nešto zdravo? U slučaju da ti padne na pamet misao da tvoj voljeni (npr) krastavac, ne raste baš tu, tu gde planiraš d baciš svoje đubre - molim te, udari se sam tog trenutka u tu tvoju šuplju glavu. Jer ako si došao do toga da koristiš internet, a nisi shvatio suštinu prirode, onda si ti prijatelju negde debelo zakazao i kasno je da ti ja sad budim svest o bilo čemu. Stavi brate mili to u džep, pa se strpi do prve kante, i onako je imaš verovatno odmah iza ugla!

Tražim ti da, ukoliko vidiš (npr) mače na ulici, staneš. Pomozi mu. Ukoliko nije već pobeglo od tebe, pomazi ga. Ne boj se! Neće ti ništa. Verovatno je preplašeno, napušteno, gladno, izgubljeno ili žedno. Daj mu bar malo vode, ukoliko ne možeš drugačije da mu priskočiš u pomoć. Veruj mi, em si nekome olakšao - em ćeš se osećati bolje. Sigurno hoćeš. A kada jednom osetiš to olakšanje, ponavljaćeš to.

Prestani da osuđuješ druge. Ne kaže se džabe da obično takvi, osuđivači, iza sebe ne vide gredu. Umesto toga, delji tu svoju dasku koju kriješ u pozadini. Pozabavi se time na primer. 

Ako primetiš da je prolazniku teško, nemoj ga zaobilaziti kao da je gubav - pruži mu ruku, pitaj ga treba li mu nešto. Možda te otera u tri lepe, ali ne zameri mu. Umesto toga, polako nastavi ali uspori korak - za svaki slučaj. Možda mu je pomoć ipak potrebna. A da, ukoliko vidiš sređenu curu, koja je do pre par minuta nosem parala oblake a zatim se spotakla o nevidljivu prepreku i pala - nemoj joj se smejati i likovati. Čoveče, mogla je da polomi nos, zube, glavu. Pomisli da jednostavno zbog svoje nesigurnosti ima takav stav.

Ne likuj, jer zaista, koja je svrha smejanja tuđoj nesreći, kakva god ona bila. 

Ne želiš da postaneš bezdušni gad, koj veruje jedino u napredak tehnologije. Mislim, nauka je čudo ali... Verujem da svi mi imamo nešto više od toga u sebi. Pa i ti.

Nema veze ako si do sada imao običaj da slažeš - trudi se da to ne radiš više. Povredićeš sebe na kraju, jer ćeš početi da veruješ u te svoje zablude ako nastaviš sa njima. Umesto toga, zaokupiraj se pravim vrednostima. U stvari, prvo ih definiši a onda kreni sa njihovim ugrađivanjem u svoje misli. Kada nih središ - sve će krenuti samo od sebe. Ako ja, kao bilo koj pojedinac, mogu da verujem u tu činjenicu jednom izrečenu (kakve su ti misli, takav ti je život), zašto ne bi i ti? Mi smo isti. Od krvi i mesa.

Počni, ne od ponedeljka kao što to uvek kažeš, već odmah.  Život je dobar, ali ga ti moraš takvim učiniti.