Skoro svaki novi post počinjem pitanjem. Ne znam zašto blogu nisam nadenula neko ime tipa: Pitam se pitam? Pitalica? Znak pitanja? ili tome slično.
Normalno da se pitam. Postoji nekoliko razloga za to :
- Osećam se kao dete koje se interesuje za sve,
- Verujem u to da učiš dok si živ, shodno tome normalno je da se pitanjem stiže do novog saznanja,
- Živimo u takvom okruženju da ono što je danas istina verovatno sutra neće imati taj epitet, biće u celosti ili bar delimično izmenjeno,
- Ne želim da živim neinformisana,
- Strah proizilazi iz neznanja, ne želim više da se plašim....
Pre par dana istina je bila ta da je pripadnik srpskog MUP-a bio jedan od retkih koji šalje poruku ljubavi, danas je istina da se ljudi plaše... Eto razloga za moje današnje pitanje. Mislim da je u genetskom kodu svakog živog bića urezan strah proizašao iz potrebe za preživljavanjem. Nekako mi to zvuči normalno. Ono što me brine je reakcija nastala u stanju straha.
Preživeli smo toliko ratova, neprilika i prilika da ne znamo gde će nam se granice pružati do kraja godine, a kamo li za deset. Preživeli smo bombardovanje. Preživljavamo izjave medija da nam je država jedna od vodećih u stepenu smrtnosti od kancerogenih oboljenja za koja se sumnja da su posledica preterane doze osiromašenog uranijuma. Preživeli smo nezapamćenu poplavu čije ćemo "plodove" verovatno tek videti. Šta ćemo još pretrpeti? Normalno je da se plašimo svega i svačega!
Plašim se nepoznatih ljudi.
Plašim se toga što niko ne zna kakav je status ovih ljudi.
Plašim se jer razmišljam zašto druge zemlje ne prihvataju ove ljude.
Plašim se zida na mađarskoj granici.
Plašim se kolona na auto-putu.
Plašim se bolesti koje mogu biti posledica NEuslova u kojima se ti ljudi nalaze.
Plašim se još mnogo čega.
ALI
Ne želim da se plašim.
Bilo da su oni azilanti, emigranti ili izbeglice - ONI SU LJUDI!
Opravdavam svoje i tuđe strahove. Ali ne mogu da opravdam ljudsku glupost.
Porodica mog oca je 1999.god. izgubila sve. Izgubili su svoj dom. Ja neću imati gde da odvedem svoje dete i kažem mu : E sine vidiš, ovde ti je deka igrao klikere, ovde išao u školu. Moći ću da mu pokažem samo par starih fotografija, i toliko. Boli me uvo za sve materijalno. Ja nemam "zemlju mojih predaka". Za to me "ne boli uvo". To me boli.
Sada ovi LJUDI nemaju ništa. Da bi spasili živu glavu pošli su u nepoznato. Neki ih krive za to što su pošli putem zemalja koje imaju bolje socijalne programe - pa šta trebaju da rade?! Da ostanu ovde? Ovde ni mi nemamo...
Gledamo prepune čamce, koji se prevrću negde na pučini. Kamione, hladnjače koje NEazilani, NEemigranti, NEizbeglice ostavljaju na sred auto-puta. Granične prelaze koji se brane oružjem. I sve nam to deluje daleko.
Dok ne vidimo svojim očima.
Videla sam ljude koji hodaju u kolonama auto-putem. Videla sam grupe u kojima je više dece nego odraslih koji traže prenoćište za koje bi platili a niko im to ne pruža. Videla sam park u kojem spavaju na zemlji.
Oni su ljudi, kao i mi. Samo što ovi ljudi nemaju ništa sem svog života.
Osuđujemo ih i razmišljamo o tome da li su im "više sile" dale novac kako bi pokrenule invaziju na NEmuslimanske zemlje (?!). Pretpostavjam da ima onih koji će ovu situaciju preokrenuti u svoju korist, naravno. Zar pojedini ne gledaju da prokrijumčare ove ljude i za to uzmu isti taj novac? Zar ih pojedini nisu opljačkali i odvojili od porodice? Jesu. Ima i onih koji će samo uz ove ljude iskoristiti datu priliku. Ljude menja novac, još ukoliko je (relativno) veća suma u pitanju... Zaboravljaju se sve druge vrednosti.
Ali oni su ljudi!
Tuku ih, teraju, deportuju, kradu od njih, ograđuju, brane im, osuđuju i ko zna šta još.
Da li neko nudi rešenje?
Dajte i nama i njima smernice - kako se treba ponašati u ovakvoj situaciji? Jer mnogi očigledno ne znaju ili ne umeju.
"Svi smo mi ljudi - retko ko je čovek."
(Slike preuzete sa interneta)
P.S. Na kraju ovog teksta, želim da se ogradim od bilo kakve politike.
Ovo pišem jer mnogi ovo pitanje doživljavaju kao političku intrigu.
Ne, ovo nije politika, ovo je moje mišljenje.
Prosečan Srbin nije svestan toga da se njegov narod zbog ratova i nemaštine raštrkao po celom svetu (i taj svet ih primio raširenih ruku)-dok ljude IDENTIČNE sudbine taj isti Srbin tera uz objašnjenje da su to "teroristi, vojno sposobni, bogati, ratnici i špijuni Islamske Države" bla bla...
ОдговориИзбришиPrva stvar, ako imaš pare u džepu-a pola familije pod zemljom i kuću sravnjenu sa zemljom, ne bih rekao da si bogat čovek.
Drugo, to što je neko zdrav i prav, ne znači da je spremam da zbog ideala moćnika da svoj život. Svako voli da živi i da preživi.
Najtužnije u celoj priči je to što je Srbinu bilo potrebno da svet piše hvalospeve na njegov račun, da objavljuje slike kako on drži i teši Sirijca-da bi isti taj Srbin rekao:"Ok, oni su ljudi".
Naš narod uvek radi nešto isključivo iz koristi ili promocije. Primer: u Obrenovcu je narod zapalio prazne barake u koje je trebalo smestiti Azilante, da bi ih kasnije prihvatili tek nakon što su ovi bili 2 dana u Šapcu gde su postavljali džakove sa peskom zbog poplava umesto naših ljudi.
Nadam se da je našem narodu konačno došlo iz "dupeta u glavu", dok recimo fašistima iz Mađarske neće doći nikad.
U koš sa Mađarima trebamo smestiti i veći deo EU. Ne znam zašto težimo ulasku u istu kada su upravo pogazili PRIMARNI razlog svog postojanja?! Nisam znala za situaciju u Obrenovcu... Verovatno nikada neću saznati za još mnoge situacije (tako je to ovde, informativni program je prepun dešavanjima iz rijalitija, nemaju oni kad da pišu o drugim stvarima...) Po malo tužno...
Избриши